Za Vas i za PlusPlus piše
prof. dr Nenad Andrić
Fakultet veterinarske medicine Beograd

Prema nekim statističkim izveštajima čak 30% pasa i oko 40% mačaka je gojazno, što se može okarakterisati kao svojevrsni vid pandemije. Potvrđeno je da gojaznost utiče na pojavu niza funkcionalnih poremećaja, da smanjuje kvalitet života kao i dužinu života kod pasa i mačaka. Za procenu telesnog stanja pasa i mačaka u širokoj je upotrebi Body condition scoring tabela zbog jednostavne vizuelne procene (obratite se Farmina savetnicima za ishranu na www.Farmina.com/rs/consultant koji će Vam pomoći da procenite stanje Vašeg ljubimca).

Postojanje gojaznosti se konstatuje kada je došlo do povećanja telesne mase preko 30% od idealne telesne mase pasa i mačaka, što odgovara oceni 8 na skali do 9. Iako postoje i skale sa nižim indeksom, preporuka je  WSAVA Global Nutrition Panel and BSAWA da se koristi skala sa 9 ocena. 

e uzimajući u obzir veliki broj oboljenja koja mogu nastati kao posledica gojaznosti razmotriću samo uticaj na pojavu ili pogoršanje  neuroloških i ortopedskih oboljenja kod pasa i mačaka.

Generalno gledano, masno tkivo povećava osećaj gladi kod životinje, a sa pojačanim apetitom dolazi do stvaranja sve više masnih naslaga (pogotovu ako se ne vodi računa o kvalitetu hrane). Povećanje telesne mase izaziva bolove u zglobovima i otežano disanje, zbog čega će se sniziti nivo aktivnosti životinja.

Kada su u pitanju psi, vlasnici će primetiti da životinja nije više raspoložena za duže šetnje, što će dovesti do toga da se šetnje skraćuju i da više nisu tako ʺenergičneʺ kao pre, što dalje potencira povećanje gojaznosti. Ukoliko su u pitanju mlađe kategorije pasa i mačaka, a bez postojanja primarnog oboljenja na kičmi i zglobovima, uticaj gojaznosti u početku i ne mora biti očigledan. Ono što je interesantno kod ovakvih jedinki da one od strane vlasnika čak postaju voljenije/simpatičnije (tepamo im ʺmedeʺ, ʺdundeʺ...). Međutim, ukoliko već postoji primarno oboljenje na kičmi ili zglobovima, ili ukoliko su u pitanju starije jedinke, klinički znaci oboljenja postaju vrlo brzo očigledni i stanje se može dramatično pogoršati. Prema poslednjim istraživanjima, pored mnogih štetnih uticaja na ceo organizam, utvrđeno je da masno tkivo dovodi i do održavanja hroničnog zapaljenskog stanja.

Kada govorimo o neurološkim oboljenjima, gojaznost uglavnom dovodi do pogoršanja zdravstvenog stanja koja su izazvana promenama na kičmenom stubu. Poznato je da su mnoge rase pasa sklone  oboljenjima kičmenog stuba još dok su mladi, a usled promena na diskovima između pršljenova. To su, takozvane, hondrodistrofične rase pasa kojima pripadaju maltezeri, pekinezeri, pudle, jorkšir terijeri, jazavičari, francuski buldozi, džek rasel terijeri... Osim ovih rasa, određene rase pasa (mops, francuski buldog) mogu pokazati ozbiljne probleme u hodu kao posledicu postojanja nekih naslednih promena na kičmenom stubu (hemivertebra).  I kod jedne i kod druge kategorije pasa, gojaznost može biti okidač u kliničkom nastajanju neurološkog deficita, ili pak može biti otežavajuća okolnost u lečenju primarnog oboljenja Kod pasa sa hemivertebrom čak i ne mora doći do ispoljavanja kliničkih znakova oboljenja, ukoliko ne dođe do gojaznosti. 

Posledice kod ovakvih pacijenata mogu biti poražavajuće (nemogućnost kretanja, otežano mokrenje i defekacija, atrofija muskulature...) pa je jedan od primarnih terapeutskih postupaka skidanje telesne mase.

Kako to postići?

NIKAKO NAGLO POJAČANOM FIZIČKOM AKTIVNOŠĆU!!!

Prvo se na smanjenje telesne mase utiče dijetalnom ishranom, pa tek kada dođe do redukcije telesne mase (što je gotovo uvek praćeno i kliničkim poboljšanjem), preporučuje se postepeno povećanje fizičke aktivnosti. Kada se kaže dijetalna ishrana to ne znači smanjenje količine hrane (što se često pogrešno tumači), to znači konzumiranje hrane koja je ukomponovana tako da ne dovodi do osećaja gladi, ali je sastav takav da tokom korišćenja dovodi do smanjenja telesne mase. Kod ovakvih pacijenata davanje analgetskih i antiupalnih lekova dovodi do suprimiranja bola i upale, ali tek sa redukcijom telesne mase i sa povećanjem mišićne mase / snage mišićne mase dolazi do održivog poboljšanja. Osim pogoršanja zdravstvenog stanja kod gojaznih pacijenata, još jedan aspekt je bitno razmotriti, a to je finansijski. Dijagnostika postojanja primarnih oboljenja kao i utvrđivanje nivoa nastalih promena, zahteva niz specijalnih dijagnostičkih postupaka koji su finansijski jako zahtevni. Osim toga, period terapije primarnog oboljenja se znatno produžava, što dodatno finansijski opterećuje vlasnika.

Prema tome, u situaciji kada se primeti da  voljeni ljubimac dobija na telesnoj masi, bilo bi poželjno konsultovati veterinare kako bi se predupredilo nastajanje ozbiljnih zdravstvenih problema i na taj način sprečila  patnja i naših ljubimaca i  samih vlasnika.

Veterinarska profesija kao i odgajivači/ udruženja odgajivača, trebalo bi da podignu svest ljudi o štetnosti gojaznosti kod pasa i mačaka.